Nepoverenje u medije, previše reklama i klikbejt sadržaja, kao i „copy-paste” novinarstvo, vodeći su razlozi zbog kojih građani Srbije ne bi bili spremni da plaćaju za pristup onlajn medijima u Srbiji ukoliko bi pretplate bile uvedene, pokazuje najnovije istraživanje Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM).
Iako je uvođenje pretplate na onlajn medije globalni trend već godinama unazad, u Srbiji nijedan dnevno informativni onlajn medij u ovom trenutku ne naplaćuje pristup svom digitalnom sadržaju. Međutim, čak i kada bi mediji odlučili da zaključaju svoja onlajn izdanja, rezultati bi bili poražavajući zbog načina izveštavanja koji već godinama praktikuju. Tako bi se u najkraćem mogli sumirati rezultati istraživanje pod nazivom „Onlajn mediji i pretplata u Srbiji 2023.”, koje je sproveo Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM).
Istraživanje otkriva da su osnovni razlozi zbog kojih se građani ne bi pretplatili na domaće onlajn medije gubitak kredibiliteta i poverenja u medije, tj. činjenica da ne veruju u ono što mediji objavljuju (46,3%), potom previše reklama i klikbejt medijskog sadržaja koji prvenstveno zadovoljava potrebe oglašivača, a ne publike (44%), kao i previše „copy-paste” sadržaja koje mogu da pronađu besplatno i na drugim onlajn medijima (40.3%). Tek nakon ova tri razloga dolaze manipulacije u informisanju (34,7%), politički uticaj na medijsko izveštavanje (30,7%), kao i nedovoljan kvalitet i originalnost medijskog sadržaja (29,3%). To znači da kredibilitet medija, profesionalizam novinara i ekskluzivnost medijskog sadržaja imaju dominantan uticaj na odluku publike da se pretplati na određen onlajn medij, a ne politički uticaj i manipulativno izveštavanje koji se najčešće apostrofiraju kao vodeći problemi medija u Srbiji. Drugim rečima, odgovornost za takvo stanje je prvenstveno na domaćim onlajn medijima i njihovom izveštavanju.
Onlajn mediji i društvene mreže ispred televizije
Nalazi istraživanja pokazuju da su onlajn mediji primarni izvor informisanja za čak 55% građana koji se u njima informišu svakodnevno ili bar jednom u dva do tri dana, a zanimljivo je da su na drugom mestu društvene mreže sa 22,4%. Televizija je tek na trećem mestu sa 21%, dok su štampane novine primarni izvor informisanja tek za 0,6% građana iz navedene kategorije. To znači da tradicionalni mediji sve više gube na značaju za skoro četiri petine građana koji se intenzivno, redovno i povremeno informišu u onlajn medijima, tako da kvalitet njihovog informisanja dominantno zavisi od digitalnih izdanja i društvenih mreža.
Međutim, uprkos tome što su onlajn mediji već postali primarni izvor informisanja za više od polovine građana koje je obuhvatilo istraživanje, rezultati jasno ukazuje na njihovo preovlađujuće uverenje da onlajn sadržaj koji prate nije vredan plaćanja.
Samo 4% ispitanika bar jednom je platilo za onlajn tekstove
Za onlajn vesti ili medijski sadržaj do sada je bar jednom platilo 19% ispitanika (81% nikada), ali su to dominantno bili video sadržaji, a ne novinarski tekstovi na kojima se baziraju pretplate na onlajn izdanjima. Preciznije rečeno, skoro dve trećine njih platilo je bar jednom za video sadržaj (63,2%), za multimedijalne sadržaje 26,3%, dok se tek na trećem mestu nalaze klasični tekstovi sa 22,6%, što je neznatno više u odnosu na audio sadržaje i podkaste za koje je bar jednom platilo 21,8% ispitanika.
Time se dolazi do podatka da je tek oko 4% od ukupnog broja ispitanika bar jednom platilo za čitanje tekstova na nekom onlajn izdanju, pri čemu treba naglasiti da to nisu redovni pretplatnici, kao i da su u pitanju periodična ili specijalizovana izdanja jer nijedan dnevno informativni onlajn medij u Srbiji u ovom trenutku ne naplaćuje svoj digitalni sadržaj. Koliko po tom parametru zaostajemo za drugim zemljama najbolje svedoči podatak da se procenat ljudi koji plaćaju onlajn vesti u zemljama Evropske unije kreće od minimalnih 8%, koliko beleži poslednjeplasirana Hrvatska, do čak 39% u slučaju Norveške koja je na prvom mestu (izvor: Digital News Report 2023).
Više od 30 minuta uz onlajn medije dnevno, sport najtraženija tema
Uprkos uvreženom mišljenju da su građani Srbije najzainteresovaniji za politiku, istraživanje pokazuje da je među onima koji se informišu u onlajn medijima politika kao tema tek na četvrtom mestu po interesovanju. Od svih tema koje mediji nude, domaća publika najveće interesovanje pokazuje za sport (38,1%), na drugom mestu je društvo sa 37,4%, treće mesto zauzima ekonomija sa 33,4%, dok je tek na četvrtom mestu politika sa 33,1%.
Rezultati istraživanja pokazuju i da 70% ispitanika provodi više od 30 minuta dnevno uz onlajn medije. Najbrojniji među njima su oni koji dnevno provedu između 30 i 60 minuta uz onlajn medijski sadržaj (28,9%), slede oni koji provode više od 90 minuta uz onlajn izdanja (22,1%), dok su nešto manje brojni oni koji se u onlajn medijima informišu između 60 i 90 minuta (18,9%). Četvrtina ispitanika izdvaja u proseku 10 do 30 minuta u te svrhe (24,6%), dok najmalobrojniju grupu čine građani koji su uz onlajn medije do 10 minuta dnevno (5,5%).
Srbija kao usamljena oaza besplatnog onlajn sadržaja
I dok globalni trendovi svedoče da se udeo pretplatnika na onlajn medije iz godine u godinu povećava u velikoj većini zemalja širom sveta, domaće tržište onlajn medija ostaje sve usamljenija oaza besplatnog sadržaja. Ne zato što pretplatu na onlajn medije niko u Srbiji ne bi hteo da plati, već zato što niko ne želi da plati sadržaj koji se trenutno nudi. A taj sadržaj je (da podsetimo na podatak s početka teksta) takav da skoro polovina ispitanika ne veruje u ono što onlajn mediji u Srbiji objavljuju (46,3%).
Zato je jasno da neprofesionalizam i nekvalitetan sadržaj domaćih onlajn medija polako dolaze na naplatu, i to baš u periodu kada onlajn medije očekuje najveći izazov od kada su nastali, a to je imperativ da ubede publiku da treba da plaća za njihov sadržaj. Da je to neminovna budućnost za većinu onlajn medija najbolje svedoči podatak da je čak 79% izdavača onlajn medija širom sveta još pre dve godine intenziviralo razvoj strategije pretplate jer zaradu od publike prepoznaje kao najvažniji izvor prihoda u budućnosti, bitniji čak i od displej i nejtiv oglašavanja (izvor: Digital News Report 2022).
Podaci sprovedenog istraživanja navedeni u ovom tekstu odnose se isključivo na trenutno stanje po pitanju pretplata na onlajn izdanja u Srbiji. Međutim, pogled u budućnost otkriva da se publika u našoj zemlji po mnogim karakteristikama ne razlikuje mnogo od one u zemljama u kojima je pretplata već zaživela. Zato u narednom tekstu u okviru ovog serijala otkrivamo koliko je potencijalnih pretplatnika na onlajn medije u Srbiji i šta očekuju od medija da bi bili spremni da plate za njihov sadržaj.
Većina građana intenzivno prati onlajn medijeIstraživanje pod nazivom „Onlajn mediji i pretplata u Srbiji 2023.” sproveo je Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM) tokom oktobra ove godine na uzorku od 700 punoletnih građana Srbije. Uzorak je obuhvatio ispitanike koji se intenzivno, redovno i povremeno informišu u onlajn medijima jer zbog načina informisanja oni čine bazu potencijalnih pretplatnika na domaće onlajn medije u budućnosti. Preciznije rečeno, istraživanje je obuhvatilo građane koji svakodnevno i intenzivno prate onlajn medije, tj. svakoga dana u više navrata (61,4%), potom građane koji redovno prate onlajn medije, tj. uobičajeno jednom dnevno (27,6%), kao i one koji povremeno prate onlajn medije, tj. jednom u dva do tri dana (11%). Iz istraživanja su isključeni svi građani koji retko prate onlajn medije ili to uopšte ne čine jer zbog načina njihovog informisanja ne postoji realna šansa da budu zainteresovani za pretplatu na bilo koje onlajn izdanje medija (11% ispitanika je isključeno iz istraživanja jer pripadaju ovoj kategoriji građana).
Autor teksta je Marko Nedeljković, vođa istraživanja „Onlajn mediji i pretplata u Srbiji 2023.”
* Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Uvođenje pretplate na onlajn medije u Srbiji: Kakav sadržaj je publika spremna da plati” koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu i ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Tekst baziran na istraživanju „Onlajn mediji i pretplata u Srbiji 2023.” objavljen u dnevnom listu Danas.
