Mediji u Francuskoj dobro ilustruju sve što uspešna digitalna transformacija medija podrazumeva. Inovacije nisu posledica praćenja trendova, već posledica tendencije da se zadovolje nove potrebe publike. Nove medijske forme ne nastaju da bi se publika animirala atraktivnijim sadržajima, već da bi bila efikasnije i kvalitetnije informisana. Transformacija medijskog biznisa ne ugrožava etiku i kvalitet medijskog sadržaja, već direktno doprinosi osnaživanju kvalitetnog i profesionalnog novinarstva.
Možda sve to zvuči kao utopija iz perspektive Srbije, ali upravo tako izgleda uspešna digitalna transformacija medija na svakom zdravom medijskom tržištu. Ako se nađete u Parizu, brojni dokazi za to čekaju vas u najrazličitijim tipovima medija. Bez obzira na to da li zakoračili u redakciju Monda (Le Monde) koja dominira medijskom scenom Francuske punih 80 godina, ili u redakciju Mediaparta (Mediapart) koja je otkrila najveće državne afere u poslednjih deceniju i po, ili možda u prostorije Lajv magazina (Live Magazine) koji se već 10 godina bavi novinarstvom za koje u Srbiji gotovo da niko nije ni čuo.
U svim navedenim medijima postoje tri ključne formule za uspešnu digitalnu transformaciju. Inovacijama se odgovara na nove potrebe publike digitalnog doba. Nove medijske forme nastaju da bi redakcije kvalitetnije informisale javnost. Biznis se razvija kao najbitniji stub nezavisnog novinarstva.
Inovacije u službi informisanja, ali i razvoja biznis modela u Mondu
O uspehu digitalne transformacije dnevnog lista Mond najbolje svedoči podatak da od 610.000 pretplatnika, čak 540.000 čine pretplatnici na digitalno izdanje, što je skoro osam puta više u odnosu na broj pretplatnika na štampano. Zato ne čudi što zarada od digitalnih pretplata već čini oko 50% ukupnih prihoda ovog medija, a ambiciozni cilj je da se do kraja 2025. godine dostigne cifra od 1.000.000 pretplatnika.
Uspesi koje već godinama unazad postiže onlajn izdanje inicirali su 2022. godine i pokretanje digitalnog izdanja Monda na engleskom, a glavna urednica tog izdanja Elvir Kamu (Elvire Camus) otkriva kako je tekla digitalna transformacija Monda u različitim aspektima, od poslovanja do medijskih sadržaja.
„Mondov biznis model baziran je na onome što zovemo freemium model. To znači da je manji deo našeg medijskog sadržaja dostupan svima besplatno, ali je najveći deo dostupan samo pretplatnicima. Besplatno nudimo najbitnije vesti i informativu, dok su stručne analize dostupne samo onima koji se pretplate na naše onlajn izdanje”, navodi Kamu i dodaje da se ogroman napor ulaže u produkciju i inovativnost medijskih sadržaja.
Tako se među najznačajnijim inovativnim medijskim formama ove redakcije nalaze interaktivni lajv blogovi, eksplejneri, video istraživanja, podkasti, dok uobičajene forme multimedijalnog novinarstva, poput video snimaka, prvenstveno pripremaju za platforme poput Instagrama i TikToka.
Inovativnost medijskog sadržaja dobro ilustruje i činjenica da je redakcija oformila ceo tim koji se bavi samo jednom novom medijskom formom – eksplejnerom. Do sada su razvili čak tri vrste eksplejnera. Prvi je tekstualni eksplejner koji je karakterističan za sve uspešne onlajn medije koji razvijaju pretplatu, ali u poslednje vreme sve više insistiraju i na horizontalnim i vertikalnim video eksplejnerima. Njih prvenstveno koriste na Instagramu i TikToku i oni imaju precizno određenu ulogu u informisanju publike, ali i biznis modelu ovog medija.
„Video eksplejnere koristimo pre svega na društvenim mrežama kako bi korisnici koji se tu informišu upoznali Mond i postali svesni kvaliteta koji nudimo. Na tim digitalnim platformama svako može da objavljuje svašta o svemu. Međutim, kada korisnici posete Mondovu stranicu na tim društvenim mrežama ili im se dok su na internetu pojavi naš video, treba jasno da uoče i shvate vrednost i kvalitet koji nudimo. Naš cilj je da se ljudima dopadne taj sadržaj na društvenim mrežama, da zbog toga reše da posete naše onlajn izdanje i da se na kraju uvere da je naš sadržaj vredan plaćanja”, objašnjava Kamu na konkretnom primeru kako inovacije medijskih sadržaja doprinose kvalitetu informisanja, ali i razvoju profitabilnog biznis modela.
Za sada takav pristup daje dobre rezultate u ovom mediju, a posebno značajno je to što se sve više uočava da je plodonosan i za pridobijanje mlade publike. „Ono čemu smo skoro svedočili jeste da imamo povećan broj pretplata od strane mladih. To nam govori da naša strategija funkcioniše. Odlazimo tamo gde su mlađe generacije, na mesta gde korisnici kojima Mond nije toliko poznat provode mnogo vremena, tu objavljujemo naše sadržaje u formama koje su prilagođene toj ciljnoj grupi u nadi da će doći na naš sajt i pretplatiti se. I vidimo da to funkcioniše”, ističe urednica Monda na engleskom.
Međutim, inovacije se praktikuju samo ako doprinose kvalitetu, pa u Mondu imaju vrlo striktna pravila koja se odnose na upotrebu sve zastupljenije veštačke inteligencije. Preciznije rečeno, u ovom mediju postoji povelja koja reguliše u koje svrhe je dozvoljeno, a u koje nije dozvoljeno njeno korišćenje u redakciji. „Najbitnija stvar je da ne koristimo veštačku inteligenciju da bismo kreirali medijski sadržaj. Mi to garantujemo našim čitaocima jer nam je poverenje koje naša publika ima u Mond ključno. Zato garantujemo našim čitaocima da je sve što je na našim platformama stvorio čovek. Iz istog razloga ne koristimo tu tehnologiju ni za generisanje fotografija”, navodi Elvir Kamu. Ona ističe i da se veštačka inteligencija koristi samo za pomoćne poslove kako bi asistirala novinarima i olakšala neke rutinske operacije, uz obavezu da u tim slučajevima uvek postoji finalna novinarska i urednička kontrola.
Foto: Marko Nedeljković (FPN, CEPROM) i Elvire Camus (Le Monde)
Razvoj digitalnih pretplata kao garancija nezavisnosti u Mediapartu
Francuski onlajn medij Mediapart nastao je 2008. godine. Osnovao ga je jedan od najuticajnijih novinara u Francuskoj Edvi Plenel (Edwy Plenel) sa kolegama iz Monda i Liberasiona. Samo tri godine nakon osnivanja Mediapart je postao profitabilan, a danas ima oko 230.000 pretplatnika. Među brojnim istraživačkim pričama ovog medija posebno se izdvaja „Sarkozi – Gadafi afera” koja će epilog dobiti u sudskom postupku. Edvi Plenel (71) napušta mesto prvog čoveka Mediaparta nakon 16 godina i u martu 2024. na mesto predsednice i urednice izdavaštva imenovana je Karin Futo (Carine Fouteau) koja je u redakciji Mediaparta od prvog dana.
„Naš biznis model u potpunosti je usklađen sa našom idejom maksimalne nezavisnosti. Mislimo da treba da budemo potpuno nezavisni od svih izvora moći, kako ekonomske, tako i političke, a to znači da moramo da se oslonimo samo na čitaoce, tj. prihode od digitalnih pretplata. Nema oglašavanja, nema finansiranja iz državnog budžeta ili iz drugih izvora, i naravno nema akcionara”, objašnjava Karin Futu kako je definisan biznis model ovog medija od prvog dana.
Od prvog dana u Mediapartu znali su i da su za uspeh takvog biznis modela dve stvari ključne. Prva je da ubede publiku da je novinarstvo korisno i značajno, a drugo da na krilima takvog uverenja okupe zajednicu ljudi koja će podržati njihov rad. Iako na prvi pogled to može delovati kao apstraktno uputstvo, konkretan primer koji navodi naša sagovornica pokazuje da je takav pristup zapravo vrlo praktičan.
„Najbitnija stvar je da informacije koje objavljujete budu takve da proizvode veliki uticaj i da dovode do promena. Morate imati dokaz da je vaše novinarstvo korisno i da će promeniti neke loše stvari u društvu. To znači da morate ponuditi informacije koje ne mogu da se nađu u drugim medijima i da ćete otkriti stvari koje bi inače ostale sakrivene. Tek tada će ljudi razumeti zašto ste korisni i zašto treba da vas podrže”, započinje Futo, navodeći da je pravi uspeh Mediaparta počeo upravo nakon otkrivanja prve takve priče.
„Postali smo profitabilni dve ili tri godine nakon osnivanja zahvaljujući aferi Betenkort (L’affaire Bettencourt), tj. priči iz 2010. godine u kojoj smo otkrili fiskalnu prevaru ogromne svetske kompanije L’Oreal. Zahvaljujući toj velikoj priči, postali smo profitabilni. Tada smo imali 30.000 pretplatnika i onda je iz godine u godinu broj pretplatnika konstantno rastao jer smo pokazali da je naše novinarstvo bitno i oko te ideje smo počeli da okupljamo sve veću zajednicu ljudi koji nas podržavaju”, objašnjava predsednica Mediaparta.
U godinama koje slede, koristeći istu taktiku, ovaj medij je objavio brojne velike afere i istraživačke priče, a neke od poznatijih su afera finansiranja Sarkozijeve predsedničke kampanje od strane Gadafija, afera tajnog računa u Švajcarskoj bivšeg ministra Žeroma Kajizaka, kao i afera Deni Bupa, tj. seksualnog zlostavljanja žena od strane navedenog poslanika i bivšeg potpredsednika Skupštine koja je objavljena čak dve godine pre pokreta Me too.
Međutim, sve velike afere i istraživačke priče koje je otkrio ovaj medij ne znače da se inovacijama medijskog sadržaja pridaje manje pažnje. Štaviše, od 140 zaposlenih, tek njih 65 čine novinari, dok ostatak redakcije čine novi medijski profesionalci koji se bave upravo inovacijama i digitalnom transformacijom, tačnije obezbeđuju da priče koje novinari pripremaju što efikasnije dođu do publike i budu čitane.
„Unapređenje i razvoj medijskog sadržaja nikad se ne završava i uvek morate da razmišljate kako da unapređujete svoje proizvode (medijske sadržaje) čak i ako se bavite istraživačkim pričama. Ne možete stajati u mestu. Prosec unapređenja nikad se ne završava. Na primer, mi smo ove godine mnogo radili na pristupačnosti, da budemo sigurni da su naši tekstovi i sadržaji razumljivi čitaocima, da nisu previše komplikovani, da budu čitljivi, što je veoma zahtevno kada objavljujete velike istraživačke priče sa mnogo detalja”, navodi Futo.
Zato su u ovoj redakciji u sektoru za uređivanje tekstova uvedeni i rirajteri koji se brinu za to da tekstovi budu potpuno jasni publici, što podrazumeva da se radi na unapređenju narativa i načina na koji se priča predstavlja.
„Uveli smo i potpuno nove elemente koje koristimo u tekstovima, kao što je ‘crna kutija‘. To je prostor na kraju teksta u kojem objašnjavamo kako smo došli do priče i kako radimo jer smo shvatili da je transparentnost veoma bitna za odnos sa publikom. Potom koristimo dodatak tekstu koji bi se mogao prevesti kao ‘idi dalje‘, a to je prostor u koji stavljamo neobrađene dokumente, izveštaje, nešto iz arhive, bibliografije i slično jer nemamo za to dovoljno mesta u tekstu, a nekome može biti korisno. Koristimo i ‘sažetke‘ kao nove elemente u tekstu”, navodi Futo i dodaje da u poslednje vreme sve više rade na produkciji video sadržaja i podkasta kako bi u što raznovrsnijim formatima bili dostupni široj publici.
Foto: Marko Nedeljković (FPN, CEPROM) i Carine Fouteau (Mediapart)
„Novinarstvo uživo” kao nova medijska forma u Lajv magazinu
Lajv magazin nastao je 2014. godine u Parizu. Jedan je od prvih i najpoznatijih primera „novinarstva uživo” (live journalism) u Evropi i podrazumeva inovativnu formu performansa tokom kojeg novinari uživo prezentuju svoje priče publici. Umesto da okrećete stranice kao u štampanom primerku časopisa, ova nova forma vam omogućava da novinarske priče pratite uživo na pozorišnoj sceni. Nema snimanja. Nema šerovanja. Nema repriziranja. U lajv novinarstvu uživate kao u pozorišnoj predstavi.
Urednica i direktorka novih projekata u Lajv magazinu Sonja Dipre (Sonia Desprez) objašnjava da ceo proces počinje traganjem za novinarima koji su svojim radom ostavili ozbiljan trag u novinarstvu, tako da ovaj medij ne kreira priče od nule što je uobičajena praksa u tradicionalnom novinarstvu, već bira dokazane autore i priče koje već imaju posebnu vrednost.
„To je zapravo prvi deo našeg posla. Kada uočimo nekoga ko je dragocen za novinarstvo, kontaktiramo ga i pitamo da li želi da izađe na scenu i ispriča svoju priču. Većina njih nije čula za ovo što radimo, tako da im obično objasnimo kako funkcioniše novinarstvo uživo, objasnimo da ćemo odabrati neku njihovu priču, da ćemo ih izvesti na pozornicu, da će to biti performans, i da će njihova priča u lajv novinarstvu trajati osam minuta, iako su na njoj pre toga možda radili punih 20 godina”, kaže Dipre.
Ona pojašnjava da nakon toga sledi dugotrajan proces definisanja strukture priče u skladu sa standardima lajv novinarstva, kao i da ceo proces rada koji sledi najčešće podrazumeva od četiri do 10 revizija prve verzije. Nakon toga priča je konačno pripremljena i spremna za prikazivanja publici, a upravo prikazivanje predstavlja najinovativniji deo novinarstva uživo.
„To je pozorišni šou. Rezervišete kartu kao za predstavu, dođete u pozorište, sednete i gledate šou, samo što je na pozornici magazin uživo (Live Magazine), što znači da ne listate stranice magazina kao u štampanoj formi, već na bini imate autore koji vam pričaju svoje priče. Koncept je isti, samo je ovo uživo. Imamo priče iz raznih rubrika, baš kao u štampanom magazinu, imamo rezime, imamo uvodnu reč glavnog urednika koji izlazi na scenu i u trajanju od četiri minuta najavi koncept i šta će publika te večeri videti. Zatim se urednik povlači, na ekranu (video bimu) se ispisuje rubrika i najava priče, ime novinara i kratka biografija i potom novinar izlazi na binu i ima osam minuta za svoju priču. Kada se završi, on odlazi, sledi nova priča po istom modelu. Po magazinu uživo ima između sedam i 10 priča i nakon toga se šou završava”, objašnjava Dipre kako u praksi izgleda novinarstvo uživo.
Ona navodi da tokom svake priče mogu da se koriste multimedijalni sadržaji kako bi nastup bio što upečatljiviji, od fotografija, preko video i audio sadržaja, do muzike i raznih animacija. Ono što nije dozvoljeno je snimanje i objavljivanje bilo kakvih sadržaja koji ilustruju program, tako da je jedini način da doživite ovo jedinstveno iskustvo da budete prisutni. Zanimljivo je i to da novinari dobijaju obuku za nastup, ali se od njih ne očekuje da budu dobri i vešti prezenteri, već da budu upravo onakvi kakvi jesu – prirodni i autentični. To je još jedna specifičnost lajv novinarstva, kao i način na koji zarađuju.
„Naš biznis model je veoma jednostavan. Prodajemo naše predstave. Ako iznajmljujemo prostor u kojem prikazujemo predstavu i sve finansiramo od prodaje ulaznica, to nije efikasno i ako to radimo, mi zapravo gubimo novac jer je ovo čime se bavimo skupo za proizvodnju. Zato najčešće prodajemo predstave, na primer festivalima. Organizatori festivala kažu da bi voleli da sarađuju sa nama, mi im kažemo koliko to košta i oni plate. Sarađujemo na isti način sa institucijama, nekada imamo zajedničke događaje i sa medijem, kao što je slučaj sa Mondom. Prodajemo naše predstave dva do tri puta godišnje i brendovima ili privatnim kompanijama, ali se u tim slučajevima bavimo novinarstvom kao i inače i ne promovišemo ni na koji način te kompanije, već njima nekada teme kojima se bavimo mogu biti interesantne i zato nas angažuju”, pojašnjava Sonja Dipre kako se zarađuje od lajv novinarstva.
Foto: Sonia Desprez (Live magazine) i Marko Nedeljković (FPN, CEPROM)
Kvalitetno i profesionalno novinarstvo kao zajedničko obeležje
Bez obzira da li je u pitanju informativni, istraživački ili potpuno novi medijski koncept, inovacije igraju ključnu ulogu u digitalnoj transformaciji francuskih medija, ali kvalitetno i profesionalno novinarstvo ostaje u njihovoj osnovi kao zajedničko obeležje. Zato ne čudi što su se tokom poslednjih nekoliko godina u najuspešnijim onlajn medijima u Francuskoj pojavile i potpuno nove medijske forme koje su značajno unapredile kvalitet sadržaja tih medija, ali i korisničko iskustvo koje igra jednu od najbitnijih uloga za ostvarivanje prihoda od publike.
Uprkos tome što upravo te nove medijske forme donose najbolje rezultate onlajn medijima širom Evrope i sveta već godinama unazad, onlajn mediji u Srbiji još nisu počeli da ih koriste u značajnijoj meri. Zato bi iskustva iz Monda, Mediaparta i Lajv magazina mogla da budu vodič i inspiracija za domaće medije koji nastoje da što uspešnije sprovedu digitalnu transformaciju svojih redakcija. A najznačajnije saznanje iz njihove prakse je da inovacije, nove medijske forme i transformacija biznisa nisu odvojeni i zasebni poduhvati, već treba da se odvijaju usklađeno i u sinergiji. I što je još značajnije, uspešna transformacija nije samo u interesu medija u Srbiji, već i publike koja bi na taj način dobila kvalitetnije medije i sadržaj kakav zaslužuje.
Autor: Marko Nedeljković, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i predsednik Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM)
* Poseta francuskim medijima Le Monde, Mediapart i Live Magazine realizovana je uz finansijsku podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji, u okviru projekta „Puls Evrope – medijske posete EU”.
