Društvene mreže danas kreiraju vrednosti i idole mladih, promovišu nove standarde ponašanja i lepote, a tinejdžere čine psihički najranjivijom generacijom. Iako uticaj društvenih mreža ne mora nužno da bude negativan, njihovo problematično korišćenje može direktno uticati na pojavu ili razvoj depresije kod mladih
„Ugojila sam se, moram na dijetuˮ, zvuči bezazleno, čak i simpatično kada to prvi put izgovori osmogodišnja Magdalena. Od tada retko pojede ceo obrok. Oduševljava se novim patikama, ali joj i one dosade već posle jednog dana. Neretko zaspi sa telefonom u ruci uz TikTok, a svaki pokušaj koncentracije na domaći zadatak, knjigu, pa čak i crtani film završava se bez mnogo uspeha. Mala brbljivica sve češće postaje prilično tiha, primećuje i njena majka koja se, kako kaže, svakodnevno susreće sa Magdaleninom potrebom da čuje kako je lepa ili kako se lepo obukla. Nada se da je sve to samo posledica odrastanja, usamljenosti i „mene niko ne razumeˮ perioda, kao i da će joj dolazak najbolje drugarice Andrijane popraviti raspoloženje.
Iako je napolju lep dan, njih dve sede u sobi. Vrata su zatvorena. Sa druge strane – tišina. „Ne čuje se ni razgovor, ni smeh, ni svađaˮ, kaže pomalo zabrinuta majka jer se dešava nešto njoj nepoznato. Razgovor sa Andrijaninom majkom deluje umirujuće jer otkriva da im se situacije ne razlikuju mnogo, pa, kako kaže, „verovatno danas svako ima svoju Magdalenuˮ. To saznanje, međutim, donosi samo trenutno olakšanje jer se roditelji, baš kao i njihova deca, danas suočavaju sa brojnim pitanjima i nedoumicama jer je odrastanje u digitalnom dobu iznedrilo neke potpuno nove izazove, opasnosti i probleme. Jedna od nedoumica o kojoj se sve češće govori je i pitanje da li internet, društvene mreže i nove tehnologije mogu uticati na pojavu depresije kod dece i mladih i da li su Magdalenini „simptomiˮ dovoljan razlog za brigu.
Digitalno detinjstvo i depresija
Svetska zdravstvena organizacija deprsiju definiše kao poremećaj mentalnog zdravlja praćen poteškoćama pojedinca da nastavi sa svojim uobičajenim aktivnostima, odnosno gubitkom interesovanja za ono u čemu je osoba prethodno uživala. Takođe, može doći i do gubitka energije, apetita, poremećaja spavanja, loše koncentracije, osoba može stvoriti lošu sliku o sebi i patiti od simptoma anksioznosti. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batutˮ, u našoj zemlji čak 5 do 10% dece i adolescenata ima skrivene simptome depresije, a od teškog depresivnog poremećaja pati 2% dece i do 8% adolescenata. Iako su uzroci depresije mnogobrojni i veoma različiti, poslednjih godina se sve više istražuje uticaj društvenih mreža i interneta na pojavu ili razvoj depresije kod mladih.
Tako su istraživači Londonskog univerziteskog koledža i Univerziteta Eseks početkom prošle godine u časopisu „EClinicalMedicineˮ predstavili rezultate istraživanja sprovedenog na oko 11.000 četrnaestogodišnjaka. Oni su došli do zaključka da se simptomi depresije povezani sa korišćenjem društvenih mreža javljaju uglavnom zbog onlajn zlostavljanja koje su deca doživela na njima, ali i poremećaja sna, nezadovoljstva svojim telom i pada samopouzdanja koji se javljaju upravo pod uticajem virtuelnog sveta. Istraživači su utvrdili i da tinejdžerke imaju dvostruko veću šansu pojave simptoma depresije povezanih s korišćenjem društvenih mreža nego dečaci.
Društvene mreže stvaraju idole i uzore mladih
Internet i društvene mreže za današnju decu i mlade predstavljaju ono što je televizija bila za generacije njihovih roditelja. Na digitalnim platformama kreiraju se njihove vrednosti, ideali lepote, ali i njihovi idoli i uzori. Upravo na ovaj aspekt ukazuje i edukatorka Nacionalnog kontakt centru za bezbednost dece na internetu pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Emina Beković, koja već godinama kroz predavanja upoznaje osnovce i njihove roditelje sa negativnim uticajima koje internet i društvene mreže mogu imati na decu i mlade ukoliko se ne koriste ispravno. Jedan od njih su nerealni standardi lepote koji se promovišu u virtuelnom svetu zbog kojih devojčice sve češće postaju nezadovoljne svojim izgledom.
„Na društvenim mrežama su svi sređeni 24 časa dnevno i to stvara pritisak, pogotovo jer se samopouzdanje gradi na pogrešan način od malena. Devojčicama se, na primer, uvek govori kako su lepe, kako su najlepše, princeze, umesto da se uče da budu pametne, moralne, spretne, kulturne, obrazovane. Problem je jer deci modeli nisu u kući već na ekranu, a tu je opet sve ono što potrošačko društvo servira, ali roditelji moraju to da izbalansiraju, iskontrolišu i nema dizanja rukuˮ, upozorava Beković.
Naša sagovornica ukazuje na još jedan problem koji se sve češće uočava u praksi. „Roditelji koji nemaju svest o lošim stranama interneta decu od malena navode da budu zavisnici od digitalnog sadržaja, ali ih prethodno ne upoznaju sa pravilnim načinima korišćenja. Putem tih šarenih slika koje se smenjuju na ekranu deca uče one osnovne stvari – ljubav, tugu, mržnju, bes. Roditelji se ne bave svojom decom, već kupuju svoj socijalni mir tako što im daju telefone, a to uopšte nije bezazlenoˮ, objašnjava Beković i dodaje da deca ne bi trebalo da koriste društvene mreže pre 13. godine jer psihički nisu spremna za njih, pre svega za moguće negativne komentare i razne zloupotrebe.
Internet decu čini psihički najranjivijom generacijom
Psiholog i docentkinja na Filološkom fakultetu Dobrinka Kuzmanović, pozivajući se na uglednu profesorku psihologije Džin Tvenge, navodi da internet utiče na sve aspekte života današnje dece na taj način da ih čini psihički najranjivijom generacijom. „Po mišljenju ove autorke, učestalo korišćenje digitalnih medija doprinosi da se današnji mladi osećaju digitalno dezorijentisano, pospano, nesrećno, usamljeno, uznemireno, depresivno. Do porasta anksioznosti, depresivnosti i samoubistava došlo je u isto vreme kada i do porasta popularnosti ʼpametnih telefonaʼ. Prema jednoj studiji, američki tinejdžeri koji koriste digitalne uređaje pet ili više sati dnevno imaju za oko 70% veći rizik od suicida u odnosu na mlade koji provode manje od jednog sata dnevno ispred ekranaˮ, navodi Kuzmanović. Ona, međutim, napominje da treba razmotriti i stanovište prema kojem prekomerno korišćenje digitalnih uređaja nije nužno uzrok već simptom sve većih problema na polju mentalnog zdravlja mladih.
„Upravo oni mladi koji imaju probleme sa mentalnim zdravljem češće pribegavaju problematičnom korišćenju digitalnih uređaja. Istraživanja u kojima se isti ispitanici prate tokom dužeg perioda vremena svedoče o tome da devojčice sa depresivnim simptomima češće koriste društvene mreže nego one koje ranije nisu ispoljavale ovakve simptome. U okviru često citirane studije koju su sproveli Orben i Przibilski, autori koji se danas najčešće spominju kao zastupnici ovog drugog stanovišta, dobijen je nalaz da korišćenje digitalnih uređaja objašnjava samo 0,4% blagostanja adolescenata. Oni smatraju da digitalna tehnologija verovatno ima stvarne efekte, ali su oni praktično zanemarljiviˮ, kaže Kuzmanović. Ona navodi i da strogo ograničavanje vremena ispred ekrana ne mora nužno doprineti smanjenju problematičnog korišćenja interneta, već može produbiti jaz u digitalnim veštinama koji bi imao dugoročne negativne posledice na psihosocijalno funkcionisanje mladih u digitalnom svetu.
Digitalne platforme mogu i da pomognu
Dečiji psihijatar i profesorka Medicinskog fakulteta Milica Pejović Milovančević ističe da upravo zbog velikog uticaja društvenih mreža na mlade mnogo više treba raditi na tome da nam one postanu prijatelji i da se ti kanali iskoriste za pozitivno delovanje. Ona ističe da uprkos tome što više od 90% mladih ima bar jedan profil na nekoj društvenoj mreži i što one pružaju fantastičan potencijal za komunikaciju sa njima, u našoj zemlji su i dalje neiskorišćen resurs.
„Mi kao društvo kasnimo. U svetu postoje fenomenalni primeri, australijski, britanski, nemački modeli. Deca koja imaju neke probleme mogu putem društvenih mreža na vrlo bezbedan način da se obrate stručnjacima za pomoć, postoji i takozvano ʼvršnjačko posredovanjeʼ gde sa svojim vršnjacima koji su obučeni mogu da porazgovaraju, dobiju neke smernice, pa i sa psiholozima, čak i psihijatrima. Veliki je prostor za promovisanje zdravih stilova života, stalni podsetnici da šetaju, druže se, pročitaju knjigu, saveti za organizaciju vremena, informacije gde da se jave ako primete neke simptome. Nadam se da će se u narednom periodu to i kod nas pojavitiˮ, kaže Pejović Milovančević.
Naša sagovornica zato naglašava da je važno da društvene mreže postanu prijatelji mladih jer im je danas nemoguće zabraniti njihovo korišćenje. „Mislim da je optuživanje društvenih mreža za nešto stranputica kojom ne treba da idemo, već treba da govorimo o njihovom zdravom korišćenju. To je način njihove socijalizacijeˮ, zaključuje Pejović Milovančević.
Kada roditelji treba da se zabrinu
Dobar odnos sa roditeljima je ključan za normalan razvoj dece. Oscilacije u njemu su normalne, ali roditelji moraju da razumeju i prate svoju decu, kao i da prepoznaju ukoliko sa njima nešto nije u redu. „Svaki adolescent se menja, ali ako krene da se zatvara, da zapušta higijenu, ako promeni navike, nema noćni ritam spavanja ili spava po 2-3 sata dnevno, to je veliki alarm. Ako su pristune nagle promene ponašanja, izražena agresivnost prema njima, prema braći i sestrama, naglo popuštanje u školi, roditelj će to prvi da uoči i tada mora da pokaže zabrinutost, da pronađe način da razgovara sa detetom, a ukoliko ono neće sa njim da razgovara – onda da pronađe nekog sa kim hoće. Adolscent koji ima problem na kraju će tražiti pomoć i mislim da je roditelj tu prviˮ, objašnjava Pejović Milovančević.
Autorka: Jelena Gajić
* Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Odrastanje u digitalnom dobu – generacija koju još nismo razumeli” koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas.
